У Библиотеци Вуковог завичаја 11.12.2019 професор књижевности Љубиша Радовановић, одржао је јавни час о Данилу Кишу.
Пре тридесет година, 15. октобра 1989. је у Паризу умро Данило Киш. Рођен је у Суботици, 22. фебруара 1935. Био је романсијер, приповедач, есејиста, драмски писац, преводилац са француског, руског и мађарског језика. Један, од најважнијих писаца у историји српске књижевности.
Почео је као песник, а потом се окренуо, пре свега, писању прозе којом је у другој половини XX века извео поетички преокрет у српској књижевности.
Први објављени текст Данила Киша је песма „Опроштај с мајком” (1953), а његове прве књиге – кратки романи Мансарда и Псалам 44 – објављене су у истим корицама, као заједничко издање, 1962. године.
Аутор је романа: Мансарда: сатирична поема (1962), Псалам 44 (1962), Башта, пепео (1965), Пешчаник (1972); књига прича: Рани јади: за децу и осетљиве (1969), Гробница за Бориса Давидовича: седам поглавља једне заједничке повести (1976), Енциклопедија мртвих (1983) и Лаута и ожиљци (постхумно објављене приче, 1994); књига есеја: По-етика (1972), По-етика, књига друга (1974), Час анатомије (1978), Живот, литература (постхумно, 1990), Складиште (постхумно, 1995); књига разговора: Горки талог искуства (постхумно, 1990) и драма: Електра (1968), Ноћ и магла (1968), Папагај (1970), Дрвени сандук Томаса Вулфа (1974), Механички лавови (1980).
Књига изабраних песама и превода Данила Киша са француског, руског и мађарског језика Песме и препеви објављена је постхумно 1992. године.
Најважније награде које је добио су: НИН-ова награда за роман године, Горанова награда за књигу године, Књижевна награда „Железаре Сисак” за најбољу есејистичку књигу године, Велики Златни орао града Нице за укупан књижевни рад, Орден Витеза уметности и књижевности, Андрићева награда, Награда „Скендер Куленовић”, Седмојулска награда, „Preis des Literaturmagazins 1988”, „Premio letterario Tevere”, Награда АВНОЈ-а, Награда „Бруно Шулц”.
Дела Данила Киша преведена су на све веће светске језике.