У четвртак, 8. Јула 2021, у 19.00 Библиотека Вуковог завичаја организовала је књижевни сусрет са Игором Маројевићем, аутором најнаграђиванијег романа у 2020. и 2021. години – “Остаци света”. Роман “Остаци света” је добитник награда: “Троношки родослов“, “Соларисов роман године”,награде “Меша Селимовић“ за 2020, награде града Београда “Деспот Стефан Лазаревић” инаграде “Златни беочуг“ за 2020.Роман се бави трагичном судбином човека од Шпанског грађанског рата, преко Јасеновца, па до НАТО бомбардовања крајем деведесетих година прошлог века. Ово је први роман о Јасеновцу као доминантној теми, као и покушај да се прикажу сва страдања двадесетог века. “Остаци света” су својеврсна сторија страдања у двадесетом веку. У времену високоидеологизованих и пристрасних штива којима обилује савремена књижевност, аутор успева да у своју нарацију уведе полиперспективност у предочавању злочина: од Јасеновца и Блајбурга до Кравице и Сребренице. На тај начин избегава поједностављење психолошких профила и “левих“ и “десних“, и злочинаца, али и жртава, у корист њихове историјске уверљивости и романескне узбудљивости.Игор Маројевић рођен је 12. јула 1968. године у Врбасу. Његов отац био је припадник техничке интелигенције, мајка је предавала српски језик. Дипломирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Своју новелу “Обмана Бога“ објавио је 1997. године, а онда и романе “Двадесет четири зида“ (1998, 2010), “Жега“ (2004, 2008), “Шнит“ (2007, 2008), “Партер“ (2009) и “Мајчина рука“ (2011), као и збирке прича “Трагачи“ (2001) и “Медитерани“ (2006, 2008) и књигу есеју “Кроз главу“ (2012). Његова дела или њихови одломци објављивани су на шпанском, португалском, каталонском, македонском, немачком, енглеском, италијанском, словеначком, мађарском, украјинском, чешком, грчком, данском и бугарском језику.О савременим проблемима пише било непосредно (“Партер“, “Медитерани“, “Двадесет четири зида“), било да их измешта у прошлост (“Жега“, “Шнит“, “Мајчина рука“). Са ове три књиге започиње циклус још увек недовршеног петокњижја “Етнофикција“. Зачетник је истоимене поетике која је извршила известан утицај на неколико млађих српских аутора од којих је најупечатљивији свакако Дејан Стојиљковић, чији роман „Константиново раскршће“, такође објављен у Лагуни, даје себи сличну „слободу“ у реконструисању историје. Маројевић је по неким критичарима зачетник тзв. кртог реализма. Уз његову прозу се помињу и одреднице неореализам, транс, снајперска проза, генерација микс. Написао је драму “Номади“ која је у продукцији барселонског Института за театар извођена 2004. године на каталонском и шпанском језику. На БЕЛЕФ-у 2008. године изведен је драмски комад “Тврђава Европа“, српска праизведба драме “Номади“, као ауторски превод сопствене драме. По његовом роману “Двадесет четири зида“ у Београдском драмском позоришту извођена је истоимена позоришна адаптација 2003/2004. Такође у БДП се од 2009. до 2011. изводио његов други комад „Бар сам свој човек“. По мотивима његове драме “Радован 2013.“ новосадска трупа Јорик је извела истоимену представу 2013. Са шпанског је превео, између осталог, четири књиге Роберта Болања.У издавачкој кући “Лагуна“ петогодишњи ауторски уговор потписао је 2005. Након што су његови Медитерани отворили Лагунину едицију “Меридијан“, када се место уредника испразнило, логичним се испоставило да њен први аутор постане уредник. За роман “Жега“ добио је награду “Стеван Пешић“ и награду из фонда “Борислав Пекић“, а за књигу есеја “Кроз главу“ награду “Десимир Тошић“. Док је у неким српским књижевним часописима био забрањен аутор, у Загребу му је култни часопис “Qуорум“ посветио опсежан тематски блок у броју 4-5-6 од 2012. године. Члан је Српског и Каталонског ПЕН Центра. Један је од оснивача Српског књижевног друштва, преко којег остварује статус самосталног уметника од 2002. У последњем издању “Кратке историје српске књижевности“ Јована Деретића, најмлађи је заступљени прозни аутор.
